Započeli smo proces osnivanja i izgradnje Centra za fiziku i kosmologiju koji će se nakon finalizovanja teorija i dobijenih predikcija odvijati u nekoliko faza:
- Tehnološki projekat
- Izgradnja infrastrukture
- Nabavka opreme i materijala
- Izgradnja višenamenske laboratorije i pomoćnih objekata
Osnovna funkcija višenamenske laboratorije, one čija će se unutrašnjost brzo i lako prilagoditi različitim eksperimentima koji se izvode, jeste da se eksperimentalno potvrdi:
- primenu efekta Uspenskog na zavisnost mase, prostor-vremena, svetlosti i gravitacije;
- potragu za pliroforiom (informacijama) kao najosnovnijim gradivnim konstituentom materije i energije;
- delovanje na informaciju u cilju promene stanja iz As(c) u Bs(c);
- eksperimente koji prizilaze iz teorije o svetlosti i vremenu.
Laboratorija neće biti novi C.E.R.N., Fermilab, SLAC i slični LHC (Large Hadron Collider) koji trenutno postoje širom sveta. Prave se i noviji i još skuplji i moćniji akceleratori (Japan, Kina). Oni su u mnogome doprineli novim i bitnim saznanjima u fizici pa i kosmologiji, ali su došli do tačke kada više od njih nema mnogo pomoći. Trka za skupljim i moćnijim samo je pitanje prestiža, a ne želje da se još dublje prodre u suštinu prirodnih fenomena. Ti veliki linearni ili kružni podzemni tuneli od 3, 5, 27, 80 kilometara, u koje se ulažu enormne svote novca, neće biti ni od kakve koristi. I dalje će samo grebati po površini fenomena. Da bi akcelerator, bar u dobroj meri, pomogao da prodremo dublje u taj svet koji želimo da spoznamo i koji nas toliko zbunjuje, morao bi biti najmanje veličine Sunčevog sistema, a to je, naravno, naučna fantastika. Nedostatak promišljanja da se mnogo više može postići u daleko manjoj laboratoriji za neverovatno manji novac posledica je nerazumevanja bazičnih prirodnih fenomena i izostanka zdrave naučne mašte. Premda, danas nauka ne ide tamo gde nema mnogo novca pa je i to vrlo bitan razlog.
Dakle, u jednoj tričavo skromnoj laboratoriji, pokazaće se i dokazati daleko više nego na ogromnim i preskupim tehnološkim građevinama današnje nauke. Štaviše, suština i istina prirode je cilj kojem stremimo. Dok oni poput lovaca sa praznim puškama love „Božje čestice“, dodatne dimenzije i paralelne univerzume, ova laboratorija će prići mnogo bliže „Božjim promislima i zakonitostima u kreiranju univerzuma“. Za tako nešto je potrebno samo malo da se poigramo svetlošću. Najveći deo eksperimenata koji su potrebni da bismo došli do gore navedenih potvrda, zapravo su fokusirani na ponašanje svetlosti u uslovima vakuuma prilikom raznih dejstava na nju. To će nam dati odgovore na mnoga ključna pitanja za koja danas nemamo odgovore: šta su, kako i zašto rade masa, energija, talasi, prostor-vreme, gravitacija, bozoni, leptoni, mezoni, barioni, informacije…! Ne moramo daleko u kosmos sa skupocenim aparaturama kako bismo uhvatili gravitacione talase. Isto to možemo ovde na Zemlji sa najskromnijim mogućim sredstvima. Ključevi vrata iza kojih se skrivaju ogdovori na gotovo sva pitanja su svetlost i vreme. Oni će nas odvesti ka najdubljim tajnama stvarnosti! Za one nešto manje upućene, fizičari pod svetlošću podrazumevaju ceo spektar elektromagnetnog zračenja, ne samo vidljivu svetlost.
Da ponovimo, prevashodno je potrebno:
1) zaokružiti teorije do samog kraja, kako bismo bili u mogućnosti da dođemo do što više predikcija;
2) pripremiti sve uslove za izvođenje eksperimenata.
Eksperimentalni dokazi su najjednostavniji deo ove price. Iz tog razloga, kada pominjemo projekte, prvenstveno mislimo na ove dve navedene stvari!